Wrestling Music: Kultne teme iz sveta kečera
Ovo je godina u kojoj nas je napustio Terry Bollea — legendarni Hulk Hogan, čovek čija je harizma, u spoju sa nepogrešivim poslovnim njuhom Vincea McMahona, uzdigla američko rvanje na besmrtni pijedestal pop kulture. Vest o tragičnom odlasku Hulkstera bacila me je u spiralu nostalgije i ličnog „guilty pleasure-a“, oličenog u mojoj fascinaciji za Golden Eru World Wrestling Entertainmenta (nekada WWF) iz perioda 1984–1993, kada sam kao klinac gledao makljanje enigmatičnih kečera koji su se emitovali svake subote na kablovskom SKY One-u. Iz ove perspektive, čini mi se da su mi najinteresantniji bili ti „polupani“ likovi, njihovi storilajnovi i, povrh svega, njihovi pompezni ulasci u ring, praćeni upečatljivim muzičkim temama — koje su, zapravo, i predmet ove pop beleške. U prilogu teksta nalazi se Wrestling Mixtape, sastavljen od svih pesama koje ću analizirati.
Rick Derringer - Real American
Pa da krenemo od svima poznate Hulksterove WWE teme. Antologijski „Real American“ komponovao je Rick Derringer, pevač i gitarista šezdesetaške rok grupe The McCoys, poznate po hitu „Hang On Sloopy“. Pesma je objavljena na kompilaciji The Wrestling Album (1985), a zanimljivo je da je prvobitno služila kao tema za tag tim U.S. Express (Barry Windham / Mike Rotundo). Nakon njihovog odlaska iz federacije, numeru preuzima i popularizuje upravo Hogan.
Pre toga, za ulazak u ring Bollea je koristio „Hulk Hogan's Theme“, koju je komponovao Jim Steinman — čuveni producent grupe Sisters of Mercy i autor brojnih 80s hitova poput „Holding Out for a Hero“ i „Total Eclipse of the Heart“ Bonnie Tyler, kao i numera „Tonight Is What It Means to Be Young“ i „Nowhere Fast“ sa saundtreka kultnog filma Streets of Fire. Inače, „Hulk Hogan's Theme“ pod drugim nazivom „Ravishing“ otvara album Bonnie Tyler Secret Dreams and Forbidden Fire (1986).
Jimmy Hart, JJ Maguire ft. Shawn Michaels - Sexy Boy (WWE Shawn Michaels Theme)
Shawn Michaelsova WWE tema "I'm A Sexy Boy" predstavlja jedan od najoriginalnijih ulaza u ring iz perioda "Zlatne ere". Nakon nasilnog razlaza sa Martyjem Jennettyjem, što dovodi do raspada tag team-a "The Rockers" (koji je takođe imao zanimljivu temu) i Michaelsovu transformaciju u "The Heartbreak Kid"-a, omraženog narcisoidnog "heel"-a (sleng za zlikovca u kečerskom univerzumu), čuveno lice federacije - harizmatični menadžer i muzičar Jimmy Hart komponuje ovu nezaboravnu temu. Na prvobitnoj verziji iz 1992, pre Michaelsa, pevala je Sensational Sherri, jedna od najpoznatijih ženskih kečera i prvi Michaelsov menadžer.
Richard Strauss [Performed by the Jim Johnston] - Also sprach Zarathustra, Op. 30 I.
Simfonijsku poemu „Tako je govorio Zaratustra“ Riharda Štrausa, još od kraja 70-ih, koristi „Nature Boy“ Ric Flair. Više nego adekvatna muzička podloga za jednu veličinu i personu ekstravagantne arogancije sa stilom. Jim Johnston, o kome će biti više reči kasnije, tokom Flairovog kratkotrajnog i upečatljivog boravka u WWE, kreirao je elektronsku verziju Štrausovog remek-dela. Ovaj poduhvat me neodoljivo asocira na Wendy Carlos i Paklenu pomorandžu.
Jimi Hendrix - Voodoo Child (WCW nWo Hollywood Hogan Theme)
Neke 1997, dok sam mahinalno šaltajući kanale prebacio na TNT (Turner Network Television), po prvi put sam zapazio emisiju Monday Nitro rvačke promocije WCW (u to vreme najvećeg konkurenta WWE) i, na moje veliko zaprepašćenje, ugledao Hulk Hogana — tj. njegov mračni antipod obučen u crni rokerski outfit — kako ulazi u ring uz antologijski „Voodoo Child“ Jimi Hendrixa. Najveći „babyface“ (sleng za heroja u kečerskom univerzumu) postao je „heel“ i neprikosnoveni lider odmetnutih kečera-zlikovaca poznatijih kao klan nWo (New World Order). Rođena je "Hollywood Hogan" persona.
U prvoj polovini 90-ih, Arn Anderson i ceo klan The Four Horsemen iz WCW-a (World Championship Wrestling) koristili su za ulaznu temu traku “Coast” Paul Riordana (danas Paola), britanskog muzičara i producenta specijalizovanog za produkcijsku („stock“) muziku.
Jim Johnston - Narcissist (WWE Narcissist Lex Luger Theme)
Temu za kratkotrajan, ali izuzetno upečatljiv „heel“ karakter Lex Lugera (koga je u ringu redovno čekalo ogromno ogledalo za samodivljenje) napisao je već pomenuti Jim Johnston, bivši glavni muzički producent WWE-a u periodu 1985–2017. Johnston je zaslužan za gotovo devedeset odsto muzičkog opusa Vinceove multimilijarderske korporacije, uključujući video igre, web sadržaj i većinu tema za kečerske karaktere.
Tag tim Midnight Express iz NWA (The National Wrestling Alliance), predvođen Jimom Cornettom, za svoju ulaznu temu koristio je instrumental sa čuvenog saundtreka Midnight Express (1978) — nezaboravni eurodisco hit “Chase” Giorgio Morodera.
Jim Johnston - Snake Bit (WWE Jake the Snake Roberts Theme)
Tema za enigmatičnog Jake „the Snake“ Robertsa zvuči poput esencijalnog synthwave / new retro wave dela, a zapravo je autentičan relikt vremena na koje se revival oslanja (kraj 80-ih). Kompozitor: Jim Johnston.
Jimmy Hart, JJ Maguire - It's All About the Money (WWE Money Inc. Theme)
Jimmy Hart i JJ Maguire kreirali su za “The Million Dollar Man” Teda DiBiasea i tag tim Money Incorporated (DiBiase / I.R.S.) jednu od najprepoznatljivijih muzičkih tema u WWE univerzumu.
Jim Johnston - Bad Boy (WWE Razor Ramon Theme)
Latino čil, škripa guma, metalne perkusije i evociranje kultnog filma Brajana De Palme "Scarface" (1983) — još jedna Johnstonova bravura u vidu teme za nezaboravni Scott Hallov karakter.
Trijumfalni „šlag na torti“ za pompeznu, „larger-than-life“ personu Randy Savagea.
Jim Johnston - Sumo (WWE Yokozuna Theme)
Johnstonov ambijentalni komad u japanskom maniru za „heel-sumo“ karakter jednog Samoanca.
Jim Johnston - Golden (WWE Goldust Theme)
Još jedna Johnston tema, ovoga puta za kontroverzni androgin glam „heel“ karakter Goldusta. Muzika predstavlja adekvatan spoj misterije i hladne, hipnotičke senzualnosti. Uticaj stare škole holivudske orkestracije, u kombinaciji sa sintetičkim harfama, suptilno naglašava ambijent luksuza i seksualne izopačenosti.
Jim Johnston - Schizophrenic (WWE Mankind Theme)
Mankind, misteriozna i složena horor persona inspirisana Hannibal Lecterom i Frankenštajnovim stvorenjem, dobila je jednu od najuzbudljivijih WWE tema iz Attitude ere, koju je komponovao Jim Johnston. Tema počinje mračno i napeto, kulminira zastrašujućim monologom, a završava nežnom i svetlom klavirskom melodijom — savršen prikaz kliničke kompleksnosti lika. Mick Foley, čovek iza Mankind maske, jedini je kečer koji je imao i intro i outro temu: prvi i drugi deo “Ode to Freud”, pri čemu se drugi deo puštao samo u slučaju trijumfa. Na mixtejpu se nalazi samo prvi deo, verzija “Schizophrenic”.
Motörhead - The Game (WWE Triple H Theme)
Još jednu čuvenu numeru iz WWE Attitude ere nosi Triple H. Muziku su komponovali njegovi prijatelji iz grupe Motörhead, a nezaobilazni Jim Johnston bio je studijski saradnik Lemija i kompanije. Bend je uživo izveo pesmu prilikom Triple H-ovog ulaska u ring na WrestleMania 21 (2005), čega se, iskreno, ne sećam — a i kako bih, kada tada više nisam pratio kečere.
Triple H lik meni je poznat pre svega po nešto ranijem Hunter Hearst Helmsley karakteru — snobu „plave krvi iz Konektikata“. Njegova barokna tema (opet Jim Johnston), sa elektronskim čembalom, sjajan je komad, ali nažalost nije uvršten na mixtejp. Inače, Paul Michael Levesque, koji je tumačio oba lika, danas je operativni direktor WWE i zet Vincea McMahona.
Frank Shelley - Rockhouse (WCW nWo Theme)
Tema za odmetnuti klan WCW-a — nWo (New World Order) — zapravo je semplovani medley pesama Jimi Hendrixa (“Highway Chile”, “The Stars That Play With Laughing Sam’s Dice”, “Hey Joe”, “Stone Free”), koji je sastavio Frank Shelley za audio „stock“ biblioteku Teda Turnera, osnivača i vlasnika WCW-a. Na traci se čuje i Eric Bischoff, Turner-ov zamenik, promoter i idejni tvorac revolucionarnog nWo storilajna.
Jimmy Hart, JJ Maguire - Hart Attack (WWE Bret Hitman Hart Theme)
Muziku za Bret „Hit Man“ Harta komponovali su Jimmy Hart i JJ Maguire, prvobitno kao temu za tag tim Hart Foundation (Bret Hart / Jim Neidhart). Prva verzija imala je karakterističan 80s synth, umesto kasnije dodate gitarske deonice koju je uveo Jim Johnston. Druga verzija, sa prenaglašenim gitarskim solom, bila je namenjena isključivo Bret Hartu, u periodu kada se neprikosnoveno ustalio na samom vrhu WWE-a kao jedan od najučestalijih nosilaca prestižnog "Winged Eagle" World Heavyweight Championship pojasa.
Jim Johnston - I Won't Do What You Tell Me (WWE Stone Cold Steve Austin Theme)
Na zvuk pucanja razbijenog stakla i nabrijanih gitarskih rifova - sve se okreće za 180 stepeni i u ring ulazi pobunjeni odmetnik, ikona WWE Attitude ere (1997-2002) - "Stone Cold" Steve Austin. Jedna od najznačajnijih tema Jim Johnstona. Sličan efekat dramskog „reseta“ na prvi takt imala je tema slavnog Ultimate Warriora.
Jim Johnston - Funeral March (WWE The Undertaker Theme)
Muzička podloga koja slikovito zaokružuje lik tajanstvenog gorostasa iz "Doline smrti", vanvremensku ikonu popularne kulture - Undertakera. Tema kombinuje Šopenov "Posmrtni marš", “Imperijalni marš” iz Ratova zvezda i turobnu atmosferu "Fantoma iz opere". Sam Jim Johnston kaže: „Većinu ljudi istovremeno intrigiraju i rastužuju složene teme poput smrti i zagrobnog života. Undertaker je karakter koji deci omogućava da o tim stvarima razmišljaju i da se suoče s njima. Ovu muzičku temu sam osmislio kao čistu ekstenziju svega toga.“ i dodaje „To je zapravo dečija pesmica po muzičkoj strukturi. Zvuči kao smrt, ali zapravo i ne zvuči kao smrt. Meni više zvuči kao tuga, i oduvek mi je to bio glavni motiv u doživljaju Undertakerovog lika. Ne znamo tačno šta se tom čoveku desilo, niti kako je dospeo ovde, ali tu nešto jako nije bilo u redu. Verovatno se desilo nešto tragično u njegovoj prošlosti.“
Jim Johnston - Psycho Dance (Psycho Sid Theme)
Psihotični Sid počinje da koristi temu inspirisanu muzikom iz filma „Psiho“ (1960) nakon epizode Monday Night Raw iz 1995. godine, posle brutalnog fizičkog napada na Shawna Michaelsa, kome je do tada bio telohranitelj.
P.S. Naravno, postoji i mnoštvo drugih zanimljivih muzičkih tema koje nisam pomenuo niti uvrstio na Wrestling Mixtape, ali mislim da sam se i ovako previše raspisao o trivijalnostima nebitnim za svakodnevni život.
Tekst: Igor Dević
Comments
Post a Comment