Kada je bubnjar Flojda proudicirao pank bend ‍

Jedna od prvih britanskih pank grupa - kultni The Damned, pred snimanje svog drugog albuma "Music for Pleasure" (1977) pokušali su da stupe u kontakt sa Sid Beretom, davno "izgubljenim" liderom sastava Pink Floyd, da im producira ploču. Kako je to bila apsolutno sumanuta i nemoguća ideja, alternativno rešenje je bio bubnjar Flojda - Nik Mejson.

Prvog dana snimanja bend je očekivao već par snimljenih stvari, ali je pedantni Mejson proveo čitav dan u podešavanju i nameštanju bubnjeva i mikrofona. Captain Sensible je gunđao na Mejsonovo insistiranje da se i dobro snimljeni tejkovi ponavljaju, pa je na kraju legendarni bubnjar počeo da popušta u sličnim situacijama. Takva zatezanja i na kraju krajeva, očigledni generacijski i žanrovski sukobi oko pristupa radu u studiju, doveli su do toga da ploča u produkcijskom smislu završi kao jedan loš kompromis. Plus, nevezano za Mejsonovo prisustvo, unutar samih članova benda je vladala tenzija, što će rezultirati odlaskom Brajana Džejmsa iz benda, koji je do tada pisao gotovo sve stvari za grupu.

Bez obzira što ploča nije ispunila očekivanja, momci iz The Damned-a i Nik Mejson ostaju u dobrim odnosima, a što je još zanimljivije, pred svima njima su bili komercijalni pikovi karijera, za pank pionire - album "Machine Gun Etiquette" (1979) sa pesmom "Smash it Up (Part 2)", a za etablirani Pink Floyd - "The Wall" (1979) sa pesmom "Another Brick in the Wall, Part 2". P.S. Da li je ovaj "part 2" momenat puki primer sinhroniciteta, ostaje nepoznato! ; )

Tekst: Igor Dević