Taxi Girl (francuski "Strenglersi") 🇫🇷

Kao šesnaestogodišnjak (2000.godina), sveže navučen na pank i novi talas, imao sam običaj da putem video rekordera sa TV-a snimam sve što mi se učini interesantnim. Tadsašnja televizija Treći Kanal imala je negde oko podne prekid od sat-dva, kada je emitovala program francuske muzičke televizije MCM. Tada sam naleteo na meni sasvim nepoznat bend Taxi Girl i pesmu "Cherchez le garçon". Uspeo sam usnimiti samo deo pesme, koji sam kasnije slušao godinama. Pojavom ADSL-a konačno uspevam da preslušam albume "Cherchez le garçon" (1980) i "Seppuku" (1982), bisere francuskog new wave-a. 


Album "Seppuku" (1982) producirao je Jean-Jacques Burnel, a za bubnjevima je bio Jet Black. Ritam sekcija sastava The Stranglers. Čuvenim proto-pankerima iz Gilforda, Taxi Girl su u to vreme bili predgrupa prilikom promocije albuma "La Folie", čija se estetika (uz prethodni album "The Raven") može čuti na ploči "Seppuku", ali u sasvim novom, frankofonom ruhu. Kao da spojiš muziku Strenglersa, Igija Popa, Kraftverka i OMD-a sa lirikom Serža Genzbura.


Bend su predvodili harizmatični frontmen Daniel Dark, klavijaturista Loran Sinkler i gtarista Mirwais, koji će kasnije postati etablirani producent elektronske i dens muzike sa hitovima "Naive Song" i "Disco Science" (pojavljuje se u filmu Gaja Ričija "Snatch") i Madoninim albumima "Music" (2000) i "American Life" (2003), koje je gotovo u potpunosti producirao i napisao. 


Pred sam raspad 1986. godine, bend je objavio dva sjajna, više sintpop orijentisana singla: "Paris" i "Aussi belle qu'une balle". Sve u svemu, radi se o bendu koji zaslužuje da bude, što se popularnosti tiče, u samom vrhu new wave i synthpop scene osamdesetih (ali ko im je kriv kada nisu iz Britanije i SAD).


Tekst: Igor Dević

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Zvuk detinjstva: Shuki Levy i Gospodari svemira (He-Man OST)

Većina ksenijalaca i ranih milenijalaca odraslih na zapadnoj pop-kulturi osamdesetih zauvek će pamtiti ikoničnu naslovnu temu iz kultne animirane televizijske serije "He-Man and the Masters of the Universe". Kao što je već uglavnom poznato, ovaj legendarni crtani film ekranizovala je produkcijska kuća Filmation u periodu 1983-1985 (u Jugoslaviji emitovan 1989-1990), a na osnovu istoimene popularne franšize kompanije Mattel, drugog najvećeg svetskog proizvođača igračaka (posle Lega, razume se). Muziku za seriju prvobitno je trebao da komponuje američki saksofonista i producent Ray Ellis, koji je uradio skorove za gotovo celokupnu dotadašnjiu filmografiju kuće Filmation, počev od 1968. Međutim, Ellis nije verovao u finansijski uspeh novog animiranog projekta koji je inicijalno trebao da bude potpora prodaji popularnih akcionih igračaka. Njegovo mesto popunjava izraelsko-američka producentska kuća Saban Entertainment koju su osnovali muzički magnat Haim Saban i kompozitor Shuki ...
Read more

Sputñik: Panslovenski elektro-pop trubaduri iz Novog Sada 🇷🇸🇷🇺

Gotovo svako ko je makar malo zakačio novosadsku alter scenu, upoznao je ili zna za elokventnog pustolova, (hiper)poliglotu, pisca i pevača Žikicu Miloševića i njegov elektro-pop sastav Sputñik. Žikin bend Sputñik nasatao je 1999.godine u Sremskoj Mitrovici. Demo snimak pesme "The Drinkable World" , trag je prve kratkotrajne inkarnacije grupe i za razliku od sadašnjeg zvuka benda, naginjao je mračnijim vodama post-panka. Prepoznatljiva simbioza britanskog (engleski tekstovi, nasleđe pop muzike 80ih i ranih 90ih) i panslovenskog (sovjetski i post-sovjetski umetnički uticaji, poreklo članova benda) počinje kada Žikito 2013. objavljuje da je posle više od decenije formirao novi Sputñik, izbacivši "catchy" pop rimejk pesme "The Drinkable World" . Snimanje prvog albuma "A Memory Of Fire" , zaokruženo je 2018. objavom istog za srpski Take Ot Or Leave It Records. Pored Žikice, ključnu ulogu u realizaciji ovog ambicioznog izdanja odigrali su hrvatski alt...
Read more

Wrestling Music: Kultne teme iz sveta kečera

Ovo je godina u kojoj nas je napustio Terry Bollea — legendarni Hulk Hogan, čovek čija je harizma, u spoju sa nepogrešivim poslovnim njuhom Vincea McMahona, uzdigla američko rvanje na besmrtni pijedestal pop kulture. Vest o tragičnom odlasku Hulkstera bacila me je u spiralu nostalgije i ličnog „guilty pleasure-a“, oličenog u mojoj fascinaciji za Golden Eru World Wrestling Entertainmenta (nekada WWF) iz perioda 1984–1993, kada sam kao klinac gledao makljanje enigmatičnih kečera koji su se emitovali svake subote na kablovskom SKY One-u. Iz ove perspektive, čini mi se da su mi najinteresantniji bili ti „polupani“ likovi, njihovi storilajnovi i, povrh svega, njihovi pompezni ulasci u ring, praćeni upečatljivim muzičkim temama — koje su, zapravo, i predmet ove pop beleške. U prilogu teksta nalazi se Wrestling Mixtape, sastavljen od svih pesama koje ću analizirati. Rick Derringer - Real American Pa da krenemo od svima poznate Hulksterove WWE teme. Antologijski „Real American“ komponov...
Read more