Zašto slušamo 20 istih pesama na radiju?

Mehanizam muzičke industrije doživeo je dramatične promene 1996. kada je Kongres SAD odobrio "Akt o telekomunikacijama" ("Telecommunications Act of 1996") za koji je snažno lobirao medijski gigant - korporacija Clear Channel (kasnije iHeartMedia). Ovaj "corporate welfare" bio je uvijen u oblandu  podstrekivanja rapidnog razvoja novih telekomunikacionih tehnologija i zaštite konzumenata (niske cene i visok kvalitet usluga). U stvarnosti, velikim kompanijama je dozvoljen apsolutni monopol na tržistu - kupovina gotovo neograničenog broja manjih kompanija i radio stanica.

Konsolidacija radio frekvencija pod jednom ili dve kompanije uništila je suštinu lokalnog radija. Vremena kada su anonimusi, na sopstveno zaprepašćenje, mogli da čuju kako im pesma iz niskobudžetnog studija polako postaje lokalni ili pak regionalni hit - zauvek su nestala. Gotovo sve plejliste, od globala do lokala - pod kontrolom su krupnog kapitala i novih pravila igre, u kojojima ne postoji prostor za kreativni rizik. Što se brojnosti tiče, istinske alternativne radio stanice (alternativne u smislu opozita postojećem poretku stvari) ostaju na nivou statističke greške.

Akt je naišao i na snažnu osudu ranih internet aktivista i naveden je u "Deklaraciji o nezavisnosti sajber prostora" ("A Declaration of the Independence of Cyberspace", 1996) kao o čin odbacivanja temeljnih vrednosti američkog ustava.

Kao što to obično biva, promene u SAD su se ubrzo prelile na Evropu i ostatak sveta. Ovaj naizgled sporadični događaj u istoriji kulture, izazvao je snažnu lančanu reakciju velikih promena u sferi, već ionako eksploatatorsklog i besramnog, muzičkog biznisa. Homogenizacija medija i uniformnost muzičkog izraza i produkcije u godinama koje dolaze, degradiraće umetnike i konzumente umetnosti. 

I dok se hiljaditi put sa radija čuje "Ofenbach - Overdrive feat. Norma Jean Martine" ili neki novi soundtrack za tržne centre u izvođenju Taylor Swift, valja se setiti jednog zakonskog akta iz 1996. Možda u njemu leži jedan od brojnih odgovora na pitanje šta se desilo sa pop kulturom?

Tekst: Igor Dević