Pop beleške

Mehanizam muzičke industrije doživeo je dramatične promene 1996. kada je Kongres SAD odobrio "Akt o telekomunikacijama" ( "Telecommunications Act of 1996" ) za koji je snažno lobirao medijski gigant - korporacija Clear Channel (kasnije iHeartMedia ). Ovaj "corporate welfare" bio je uvijen u oblandu  podstrekivanja rapidnog razvoja novih telekomunikacionih tehnologija i zaštite konzumenata (niske cene i visok kvalitet usluga). U stvarnosti, velikim kompanijama je dozvoljen apsolutni monopol na tržistu - kupovina gotovo neograničenog broja manjih kompanija i radio stanica. Konsolidacija radio frekvencija pod jednom ili dve kompanije uništila je suštinu lokalnog radija. Vremena kada su anonimusi, na sopstveno zaprepašćenje, mogli da čuju kako im pesma iz niskobudžetnog studija polako postaje lokalni ili pak regionalni hit - zauvek su nestala. Gotovo sve plejliste, od globala do lokala - pod kontrolom su krupnog kapitala i novih pravila igre, u kojojima ne pos...

Instrumentalni bit za pesmu "Clint Eastwood" grupe Gorillaz, nastao je na usporenom fabričkom presetu "Rock 1" koji se nalazi na opskurnoj niskobudžetnoj spravici "Suzuki Omnichord OM-300", kičastoj elektronskoj verziji autoharfe, nastaloj početkom osamdesetih godina. Na naše veliko zadovoljstvo, Damon Albarn nam je nedavno ovo demonstrirao tokom jednog svog intervjua . Pored sastava Gorillaz, Omnikord su koristili Eurythmics ( "Love Is a Stranger" ), Brian Eno (" Miss Sarajevo " i album sa poznatim omnikordistom Daniel Lanois-om: "Apollo: Atmospheres and Soundtracks" ), U2 ( "Trip Through Your Wires" ), Joni Mitchell ( "The Only Joy in Town" ), David Bowie (live verzija obrade Sajmona i Garfankela "America" ), Arcade Fire ( "Ocean of Noise" ), St Vincent ( "Actor Out Of Work" ), Sharon Van Etten ( "Magic Chords" ), Tame Impala ( "Why Won’t They Talk To Me?...

Jedna od prvih britanskih pank grupa - kultni The Damned, pred snimanje svog drugog albuma "Music for Pleasure" (1977) pokušali su da stupe u kontakt sa Sid Beretom, davno "izgubljenim" liderom sastava Pink Floyd, da im producira ploču. Kako je to bila apsolutno sumanuta i nemoguća ideja, alternativno rešenje je bio bubnjar Flojda - Nik Mejson. Prvog dana snimanja bend je očekivao već par snimljenih stvari, ali je pedantni Mejson proveo čitav dan u podešavanju i nameštanju bubnjeva i mikrofona. Captain Sensible je gunđao na Mejsonovo insistiranje da se i dobro snimljeni tejkovi ponavljaju, pa je na kraju legendarni bubnjar počeo da popušta u sličnim situacijama. Takva zatezanja i na kraju krajeva, očigledni generacijski i žanrovski sukobi oko pristupa radu u studiju, doveli su do toga da ploča u produkcijskom smislu završi kao jedan loš kompromis. Plus, nevezano za Mejsonovo prisustvo, unutar samih članova benda je vladala tenzija, što će rezultirati odlaskom Braja...

Jedna o najčuvenijih kolaboracija u istoriji pop muzike - pesma "Under Pressure", objavljena je na albumu "Hot Space" (1982), izdanju koje se smatra najvećim rizikom i žanrovskim iskorakom grupe Queen. Manje je poznato da je postojao još jedan pokušaj saradnje sasatva Queen sa Dejvidom Bouvijem, i to u okviru istog ovog izdanja. Naime, radi se o funk / soul pesmi "Cool Cat", koju su napisali Fredi Merkjuri i Džon Dikon. Bouvi je na prvobitnoj verziji učestvovao kao prateći vokal i hip-hop narator (možda i kao tekstopisac, ko će ga znati), ali je, nezadovoljan konačnim proizvodom, zatražio od grupe da pred samo objavljivanje ploče povuče verziju sa njegovim učešćem. Uz sav mogući duboki naklon vanvremenskom genijalcu Bouviju i njegovom stvaralaštvu, meni se lično čini da je to bila prava odluka. Finalna verzija je mnogo bolja i svakako spada među one sjajne trake zapostavljenog dela opusa grupe Queen. P.S. Što se vokala tiče, Fredi ponovo prevazilazi samo...

Tokom jednog nastupa grupe Kraftwerk u Parizu 1976 , francuski Peugeot je opteretio glavnu električnu mrežu u gradu i doveo do fluktuiranja napona, što je direktno uticalo na nastup grupe. Ispada da je čuvena fabrika automobila, umesto članova benda, diktirala i menjala tempo te večeri. Nestabilnost tadašnjih elektronskih instrumenata (u kontekstu "creature comfort" zone kultnog nemačkog sastava), kao i strah Florijana Šnajdera od živih nastupa, doveli su do toga da se bend potpuno povuče u svoj Kling Klang Studio u Dizeldorfu i napravi poludecenijsku pauzu sa turnejama, sve do promocije albuma "Computer World" 1981. Tekst: Igor Dević

Pijanistkinja, kompozitorka i pevačica Lena Platonos (Λένα Πλάτωνος) pionirka je grčke elektronske muzičke scene. Od ranih osamdesetih, njene transcedentne trake kombinuju minimalistički elektronički zvučni pejzaž sa nadrealističkim tekstovima koji govore o međuljudskim odnosima, snovima i mogućim društvima budućnosti. Nju mi je otkrio moj drugar, novinar i putopisac Žikica Milošević, preporučivši mi da poslušam fenomenalnu pesmu "Shadows of Blood" . Ona me dovodi do albuma "Γκάλοπ" (1985) , njenog drugog albuma po redu, koji po njenim rečima predstavlja "studiju mitologije urbane populacije savremene metropole i pogled u njenu budućnost". Pored Leninine naracije nadrealne grčke poezije, na albumu potpuno dominiraju analogni sintovi i legendarna Roland TR-808 ritam mašina. Potom nailazim na nešto potpuno drugačije, njenu ploču " Το '62 Του Μάνου Χατζιδάκι" (1983) , koju kupujem na njenom rodnom ostrvu Krit. Prodavac mi je objasnio da je na ov...

Kao šesnaestogodišnjak (2000.godina), sveže navučen na pank i novi talas, imao sam običaj da putem video rekordera sa TV-a snimam sve što mi se učini interesantnim. Tadsašnja televizija Treći Kanal imala je negde oko podne prekid od sat-dva, kada je emitovala program francuske muzičke televizije MCM. Tada sam naleteo na meni sasvim nepoznat bend Taxi Girl i pesmu "Cherchez le garçon" . Uspeo sam usnimiti samo deo pesme, koji sam kasnije slušao godinama. Pojavom ADSL-a konačno uspevam da preslušam albume "Cherchez le garçon" (1980) i "Seppuku" (1982), bisere francuskog new wave-a.  Album "Seppuku" (1982) producirao je Jean-Jacques Burnel, a za bubnjevima je bio Jet Black. Ritam sekcija sastava The Stranglers. Čuvenim proto-pankerima iz Gilforda, Taxi Girl su u to vreme bili predgrupa prilikom promocije albuma "La Folie", čija se estetika (uz prethodni album "The Raven") može čuti na ploči "Seppuku", ali u sasvim nov...

Artur Braun, čuveni ekscentrik i šok-roker, poznat široj publici po kultnoj psihodeličnoj pesmi "Fire" iz 1968. koju izvodi njegov sastav "The Crazy World of Arthur Brown", dao je veliki doprinos uplivu elektronike u rokenrol muziku. Naime, početkom sedamdesetih vodi progresiv-rok sastav Kingdom Come. Njihov treći album "Journey" (1973) među prvima je u istoriji rok muzike, gde je ritam mašina (u ovom slučaju Bentley Rhythm Ace ) odgovorna za sve perkusivne zvukove na jednom izdanju. Prominentnu ulogu na ovom electro space-rock albumu imaju sintovi EMS VCS 3 i ARP 2600, zatim melotron i teremin, a sve ih svira Viktor Peraino. Artur Braun pored svog mističnog i na momente operetskog vokala, diriguje gitarskom sekcijom koristeći triangl. Ovaj album je izašao pre Kraftverkovog "Ralf and Florian" (1973) i Klasterovog "Zuckerzeit" (1974). Kritičari su kasnije konstatovali da su trake sa ovog albuma toliko ispred svog vremena (npr. "Tim...

Raspadom postave "Mark IV" Deep Purple je 1976. zvanično rasformiran. U to vreme, Rod Evans, direktor respiratorne terapije u jednoj američkoj bolnici, odavno je ostavio iza sebe sećanja na šezdesete godine i slavno vreme kada je kao prvi frontmen grupe Deep Purple (pred-Gilanovska postava "Mark I") pevao "Hush" i "Kentucky Woman".  Jedna beskrupulozna menadžerska kompanija, sa dobrim stažom krađe naziva rok bendova koji više ne postoje - kontaktira Evansa 1980.godine i nudi mu veliku lovu za "ponovno okupljanje Deep Purple-a", nazvanog od kritičara i "Bogus Deep Purple" . Naravno, ova postavka je bila sačinjena od potpunih anonimusa, kućnih muzičara ove organizacije, koji niti sviračkim sposobnostima niti imidžom ne podsećaju na bivše članove slavnog benda. Turneja je krenula po rasprodatim stadionima i halama širom Kanade, SAD i Meksika , a svaki od tih koncerata najavljen je velikom pompom, a ispraćen salvom zvižduka i lom...

Grupa Black Sabbath objavila je svoju jedinu ambijentalnu numeru "Planet Caravan" na svom čuvenom albumu "Paranoid"(1970). Gizer Batlerov tekst opisuje plutajuće psihodelično putovanje sa voljenom osobom po nepreglednim prostranstvima univerzuma (umesto odlaska do paba na pivo i čips). Ozi Ozborn koristi legendarni Leslie speaker u koji uključuje mikrofon, kakao bi postigao trebl i vibrato efekte na glasu. Inače, na pesmi "Tomorrow Never Knows" sa albuma "Revolver" (1966), Bitlsi, čiji je Ozi okoreli fan, koriste identičnu tehniku tretiranja vokala. Toni Ajomiji, kome je nekoliko godina ranije fabrička mašina odsekla dva prsta, koristi jazz uticaje svog idola Đanga Rajnharda, koji je takođe svirao gitaru bez dva prsta. Razgovor benda o ovoj pesmi nalazi se u dokumentarnoj seriji "Classic Albums: Black Sabbath Paranoid" (2010) . Francuski elektronski duo Air uvrstiće ovaj skriveni klasik na svoj DJ mix album "Late Night Tales: Ai...

Vođa Beach Boys-a, Brajan Vilson u periodu 1966-67. stvara "najčuveniji nikada objavljeni album", preambiciozni psihodelični koncept - "SMiLE" , koji je prema njegovim rečima trebao da predstavlja "tinejdžersku simfoniju Bogu" i kao takav nadmaši svog prethodnika, remek-delo popularne muzike - "Pet Sounds" (1966) . Koliko je album bio uvrnut govori i činjenica da je Pol Makartni kao gost, umesto da preuzme dužnost na pratećim vokalima, na svoje veliko zaprepašćenje dobio zadatak da bude perkusionista na štapićima celera (pesma "Vegetables"). Nakon dva singla ("Good Vibrations", "Heroes and Villains") i šest meseci kompleksnog rada, glavni Brajanov saradnik, multitalentovani Van Dajk Parks pod pritiskom ostatka grupe, pre svega njenog konzervativnog krila oličenog u Majk Lovu - napušta projekat. Diskografska kuća Capitol Records nastavlja pritiske na bend koji kasni sa objavljivanjem pompezno najavljivanog izdanja, a ...